Reiki naučna istraživanja

REIKI ISTRAŽIVANJA

Naučna istraživanja iz oblasti polaganja ruku vode se već neko vreme. U današnje vreme, postoje već nekoliko eksperimenata koji potvrđuju efikasnost Reikija i ostalih isceljujućih tehnika. Neki od najinteresantnijih rezultata ovih eksperimenata pokazuju da su njihovi pozitivni rezultati mnogo više od placebo efekta, dok drugi ukazuju da je energija nefizička po prirodi, pa da bez obzira na udaljenost između pošiljaoca i primaoca efikasnost nije umanjena.

U opisu slede par najinteresantnijih istraživanja.

Prva studija o Reikiju objavljena je u naučnom časopisu sa recenzijom. U studiju je bilo uključeno 45 zdravih osoba, koje su bile podeljene u tri grupe, u svaku po 15. Jedna grupa je dobila Reiki i odmor, druga je dobila placebo Reiki i treća samo odmor. Placebo tretman je rađen na potpuno isti način na koji je prvoj grupi rađen Reiki tretman, osim što “terapeuti” koji su ga dali nisu prošli Reiki obuku. Treća, kontrolna grupa je dobila samo odmor. Studija je zabeležila brojne statističke promene u vitalnim pokazateljima, uključujući puls, sistolni krvni pritisak, dijastolni krvni pritisak, temperaturu kože i broj udisaja i izdisaja u jednakim intervalima.
Ova studija je otkrila značajno sniženje dijastolnog krvnog pritiska i pulsa u grupi koja je primila Reiki, što nije zabeleženo i u grupi koja je primila placebo ili kontrolnoj grupi. To vodi ka zaključku da je Reiki izazvao bitno dejstvo koje nije proizvedeno sugestijom. Ovo je mala studija, ali kvalitet sa kojim je osmišljena i njeni pozitivni rezultati ukazuju na to da će i naredne studije većih razmera biti zasigurno uspešne.
Kompletna studija “Promene autonomnog nervnog sistema tokom Reiki tretmana – preliminarna studija” („Autonomic Nervous-System-Changes During Reiki Treatment: A Preliminary Study”) objavljena je u Žurnalu alternativne i komplementarne medicine (The Journal of Alternative and Complementary Medicine), 10. tom, broj 6.

Druga studija, obavljena na Institutu za istraživanja Helfgot pri Nacionalnom koledžu za naturopatsku medicinu u Portlandu, u Oregonu, pokazala je da Reiki ima merljive efekte i na imuni sistem. Ova studija je ispitivala dejstvo Reikija na broj belih krvnih zrnaca volontera. Oni su nasumično bili podeljeni u tri grupe – oni koji su primili Reiki, koji su se relaksirali i oni koji nisu primili ni Reiki niti su se relaksirali. Krv za analizu je bila vađena pre tretmana, neposredno posle tretmana i četiri sata posle tretmana.
Studija je pokazala da Reiki pojačava imunitet tako što povećava broj belih krvnih zrnaca kod onih koji prime Reiki. S obzirom da je ovo mala preliminarna studija, rezultati daju osnovu za dalja istraživanja sposobnosti Reikija da poboljša zdravlje kod onih koji ga prime. (Hodsdon, W., Mendenhall, E., Green, R., Kates-Chinnoy,S., Wacker, E, & Zwickey, H. The Effect of Reiki on the Immune System. Helfgott Research Institute at the National College of Naturopathic Medicine, Portland, Oregon, USA).

Wendy Wetzel, registrovana medicinska sestra opisuje Reiki eksperiment koji je objavila u svom radu pod naslovom
„Reiki Healing: A Physiologic Perspective“.
U njenoj studiji, 48 ljudi je bilo u eksperimentalnoj grupi, dok je 10 bilo u kontrolnoj grupi. U obe grupe je uzet uzorak krvi na početku i na kraju eksperimenta. Eksperimentalna grupa je završila prvi stepen Reikija, a kontrolna grupa nije bila uključena u Reiki metodu i obuku.

U uzorcima krvi merene su vrednosti hemoglobina i hematokrita. Hemoglobin je deo crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) koji donosi kiseonik, a hematokrit je odnos crvenih krvnih zrnaca u ukupnom obimu krvi. Ljudi u eksperimentalnoj grupi su imali značajnu promenu u tim vrednostima: 28% je imalo porast, a preostali su imali smanjenje, dok se ljudima u kontrolnoj grupi nisu dogodile nikakve značajnije promene.
Smatra se da su promene, bilo da je u pitanju povećanje ili smanjenje, u skladu sa svrhom Reikija – Reiki donosi ravnotežu, kod svakog individulano. Jedna od osoba je imala porast od 20%, nastavila je da redovno praktikuje Reiki autotretman i posle tri meseca porast se održao, jer je bio prilagođen njoj, budući da je imala anemiju zbog manjka gvožđa.

Druga studija o polaganju ruku, takođe je demonstrirala povećanje vrednosti hemoglobina. Eksperiment je vodila doktorka medicine Otelia Bengssten, M.D. s grupom od 79 bolesnih pacijenata. Pacijenti su imali širok raspon dijagnostikovanih bolesti, uključujući pankreatitis, tumor na mozgu, emfizem, neke endokrine poremećaje, reumatoidni artritis i bolesti srca. Tretmane polaganjem ruku dobilo je 46 pacijenata i 33 je bilo kontrolnih. Tretirani pacijenti pokazivali su značajne poraste vrednosti hemoglobina. Efekti su bili toliko izraženi da je pokazano i povećanje vrednosti hemoglobina čak i kod pacijenata obolelih od kancera koji su primali terapiju lekovima koji izazivaju supresiju koštane srži, iako oni izazivaju snižavanje vrednosti hemoglobina. Većina bolesnika je prijavila i poboljšanje ili potpuni nestanak simptoma. Oba eksperimenta pokazuju da su terapeuti sposobni da zaista izazovu biološko poboljšanje pacijentima koje tretiraju, nego da jednostavno samo stvaraju osećaj dobrog osećanja.

Lečenje polaganjem ruku bilo je potvrđeno eksperimentima obavljenim u Medicinskom centru „St. Vincent“ u New Yorku. Eksperiment je vodila Janet Quinn, pomoćnica direktora za negu bolesnika na Univerzitetu Južne Karoline. Cilj tog eksperimenta je da se potpuno isključi mogućnost placebo efekta.
Trideset srčanih pacijenata je dobilo psihološki test s 20 pitanja kako bi se odredio nivo njihove anksioznosti. Nakon toga ih je tretirala grupa obučena za terapeutsko lečenje polaganjem ruku.
Kontrolna grupa pacijenata je takođe bila tretirana, ali od strane “lažnih terapeuta” koji su imitirali iste pozicije kao i obučeni terapeuti. Nivo anksioznosti opao je za 17% posle samo pet minuta tretmana obučenih praktičara, ali oni koji su samo imitirali tretman nisu stvorili nikakav efekat.

Daniel Wirth iz Healing Sciences International u Orindi, Kalifornija, vodio je čvrsto kontrolisani eksperiment uključujući isceliteljsku tehniku: 44 studenta koledža muškog pola dobili su identične male povrede koje je pažljivo naneo lekar u desno ili levo rame. Posle toga, 23 studenta su primila isceljujući tretman, a ostalih 21 nisu. Tretmani su davani na takav način da je bila isključena mogućnost placebo efekta. Svih 44 studenta su pružili svoje ruke kroz rupu u zidu. U drugoj sobi, obučeni Reiki iscelitelj je bio prisutan za one koji su primali lečenje i isceljivao ih na udaljenosti, bez dodira. Za one koji nisu primali lečenje, niko nije bio prisutan u sobi. I studentima i lekaru koji je nanosio povrede, a kasnije procenjivao meru izlečenja, rečeno je da je eksperiment u vezi električne provodljivosti tela. Niko od njih nije znao da je eksperiment u vezi s lečenjem. Osmi i šesnaesti dan su usledila merenja brzine izlečenja povrede. Posle osam dana grupama koje su primile Reiki tretmane, povrede su se smanjile za 93,5% u poređenju sa 67,3% onih koji nisu primili tretman. Posle 16 dana brojke su iznosile 99,3 i 90,9. Nakon ispitivanja, studenti su izjavili da nisu znali pravu prirodu eksperimenta i nisu osećali nikakav kontakt s iscjelitelj. Mogućnost da su očekivanja učenika izazvala ozdravljenje je odbačena.

Dr. John Zimmerman sa Univerziteta u Koloradu, koristeći SQUID (Superconducting Quantum Interference Device) otkrio je da su magnetska polja oko ruku obučenih Reiki praktičara i terapeuta nekoliko stotina puta jača od popratne buke dok leče pacijente. Nijedno takvo polje nije stvoreno kod “lažnih terapeuta“ koji su činili identične pokrete, jasno ukazujući da se obučenim Reiki terapeutima događa nešto posebno. Frekvencije magnetskih polja koja okružuju ruke obučenih Reiki praktičara i terapeuta su reda alfa i theta talasa, nalik na one u mozgu meditanata.

Dr Bernard Grad sa Univerziteta McGill u Montrealu je koristio semenke ječma u svrhu testiranja efekta duhovnog lečenja biljaka. Seme je bilo posejano u lonce i zalivano slanim rastvorom za koje je poznato da usporava klijanje i rast. Istraživanje je sprovedeno u dvostruko kontrolisanim uslovima. Jedan deo semenja je zalivan slanim rastvorom koji su tretirali duhovni iscelitelji. Tretirani slani rastvor iscelitelj je držao u rukama 15 minuta u zapečaćenom kontejneru. Ostalo seme je zalivano netretiranim slanim rastvorom. Osoba koja je zalivala biljke nije znala koje seme dobija tretirani rastvor, a koje dobija netretirani. Biljke koje su bile zalivane rastvorom koji je tretirao iscelitelj rasle su brže i bile zdravije i proizvele su 25% veću težinu i veću količinu hlorofila. Ovi eksperimenti su jednako uspešno ponavljani u laboratoriji doktora Grada kao i u drugim laboratorijama.
Dr Grad je vodio sličan eksperiment koristeći biljke i vodu iz slavine. Zapečaćeni kontejneri s vodom dati su duhovnom iscelitelju, a ostali nekolicini depresivnih pacijenata. Biljke koje su zalivane vodom koju je držao iscelitelj pojačano brže su rasle, a one koje su zalivane vodom koju su držali depresivni pacijenti imale su pad stope rasta u odnosu na kontrolnu grupu.
Ovi eksperimenti koji uključuju biljke, pored toga što potvrđuju ne-placebo prirodu duhovnog lečenja, naučno potvrđuju drevno metafizičko razumevanje da isceliteljske energije mogu biti sačuvane u vodi za buduću upotrebu.
U drugom eksperimentu, u kojem je učestvovala vidovnjakinja i isceliteljka Olga Worrall, dr Robert Miller je upotrebio elektromehanički pretvarač za merenje mikroskopske brzine rasta trave. Upotrebljavani merač ima preciznost hiljaditog dela inča po satu. Dr Miller je eksperiment postavio u svoju laboratoriju iz koje je zatim otišao, zaključavši vrata za sobom kako bi eliminisao bilo kakvo nepotrebno ometanje. Olgi, udaljenoj 600 milja odatle, rečeno je da se moli za biljku iz eksperimenta u tačno 9 sati te večeri. Kada se dr Miller sutradan vratio u laboratoriju, ispitni uređaji su snimili normalan kontinuiran rast od 6,25 hiljaditih delova inča na sat do 9 uveče. U to vreme brzina rasta je počela da se povećava sve do 52,5 hiljaditih delova inča na sat, što je povećanje 840 odsto!
Ovoliko ubrzan rast je održan do jutra kada se usporio, ali opet ne do prvobitne vrednosti brzine.

Spindrift grupa je sprovela obimno istraživanje uključujući molitvu i biljke. Njihovi rezultati ukazuju da biljke za koje se molilo rastu brže, čak i ako su uslovi potpuno jednaki za obe grupe biljaka, a oni koji su molili bili su hiljade kilometara daleko. Ti su rezultati bili dosledni bez obzira na udaljenost i događali su se uvek ponovno i ponovno. Opisani su u knjizi Roberta Qwena „Qualitative Research: The early years“.

Jedan od zanimljivih rezultata njihovog istraživačkog rada jestе da su rezultati bili najbolji kada je molitelj u svojoj molitvi bio neodređen – kada je molitva bila uopštena npr. za dobro stanje biljaka, nego molitve za posebne rezultate kao što je ubrzani rast ili ukupna visina.

Više eksperimenata je obavljano i naučne teorije su razvijene da opišu Reiki i druge lekovite tehnike. S vremenom, povećano zanimanje zajedno s još osetljivijom, naprednijom opremom, omogućiće nauci da kompletnije razume, potvrdi i prihvati postojanje Reikija i duhovnog isceljenja. Ako se to dogodi, videćemo porast upotrebe Reikija i drugih tehnika lečenja polaganjem ruku za opštu upotrebu kod pojedinaca za sebe i porodicu, zajedno s upotrebom kod pacijenata u bolnicama i lečničkim ordinacijama. Dublje razumevanje prirode zdravlja i jedinstva života, kao i ponovo otkrivene prastare mudrosti, omogućiće da se umanji patnja i učini da Zemlja bude mesto na kojem vredi živeti.
S tim na umu nastavimo hrabro u duhu Reikija pomagati ostalima i lečiti našu planetu.

William Lee Rand

Save